Zašto štrajk?

U petak, 7. juna Samostalni sindikat metalaca Srbije – Yura Corporation d.o.o. Rača – Ogranak Leskovac je započeo seriju planiranih štrajkova u svojoj borbi za bolje plate i dostojanstvene radne uslove.

Zahtevi sindikata su sledeći:

1. Povećanje plate za 20% sa trenutne minimalne zarade;

2. Ukidanje kažnjeničke politike bonusa;

3. Povećanje toplog obroka sa 250 na 400 dinara;

4. Dodatnih 5 miliona dinara mesečno za održavanje higijene u toaletima na nivou cele firme (oko 27 dinara po radniku po danu)

Jura zapošljava preko 7.000 radnika u Srbiji, u 3 fabrike koje proizvode autoinstalacije, od kojih je leskovačka najveća i sa najvećim članstvom u sindikatu koje iznosi oko 30%. Kupci ove kompanije su evropske fabrike automobila brendova Kia, Hjundai, Jaguar, Porše i druge. Jura je deveti najveći izvoznik u Srbiji, sa izvozom u vrednosti od 394,3 miliona EUR u 2023. Samostalni sindikat metalaca Srbije je najveći sindikat u ovoj grani u zemlji i predstavlja radnike u autoindustriji, vojnoj industriji, rudarstvu i ostalim delovima privrede. Sindikat je član Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Sindikat je naglasio da zakon priznaje minimalnu zaradu kao privremenu meru koja omogućava firmama da prebrode poteškoće, u trajanju do 6 meseci. Jura, međutim, već 13 godina, od kako posluje u Srbiji, plaća svoje radnike u proizvodnom pogonu minimalnu zakonski dozvoljenu zaradu. Podsećamo, Vlada Srbije je uslovila izdavanje državnih subvencija podizanjem najniže zarade u firmi na 120% minimalca – koliko i sindikat zahteva – a Jura jeste dobijala ove subvencije. Minimalna zarada u Srbiji na mesečnom nivou iznosi oko 47.000 dinara, dok se procene troškova života obično kreću u iznosima koji su u najmanju ruku duplo veći. Zvanična statistika takođe pokazuje da u proseku zaposleni sa minimalnom zaradom izdvajaju oko 100 dinara mesečno na obrazovanje, dok većina radnika Jure čine roditelji, koji od te plate moraju da školuju svoju decu.

Kažnjenička politika bonusa je postala česta u srpskoj industriji. Ovom politikom se radniku u potpunosti ukida bonus ako je odsutan određeni broj dana (obično 1), ili čak i u slučaju kašnjenja, uključujući bolovanja i ostala odsustva na koja radnik ima pravo, kao ako ne radi prekovremeno kada je kompaniji potrebno. Jura isplaćuje mesečni, tromesečni i šestomesečni bonus na prisustvo, što u praksi znači da ako radnik ode na bolovanje, on ne može da povrati svoje bonuse šest meseci.

Okidač štrajkova u Juri bilo je novo povećanje cena u menzi, u kombinaciji sa smanjenjem porcija, kao i ekstremno nesanitarni uslovi u toaletima. Od značaja je i da platforma pregovaračkog tima predlaže da predstavnici sindikata učestvuju u raspolaganju i kontroli dodatnih sredstava za poboljšanje uslova u toaletima.

Sindikat je objavio pobedu na jednočasovnom štrajku u petak. Učešće u štrajku je procenjeno na 50% i cela fabrika je bila paralisana prvih sat vremena smene. Radnici su se okupili u glavnoj sali fabrike, izrazili svoje zahteve, a zvuk njihovih zviždaljki se mogao čuti i na ulici ispred fabrike.

Sindikat je najavio još jedan jednočasovni štrajk u ponedeljak, 10. juna od 13č i celodnevni štrajk za utorak, 11. jun, od 6č do 22č. Takođe je najavio eskalaciju štrajka, dodavanjem još jednog dana celodnevnog štrajka svake nedelje do ispunjenja zahteva. Trenutno, pregovori su u zastoju: iako je Jura pozvala sindikat na sastanak u 11č, samo 3 sata pre početak štrajka, primenili su taktike odlaganja i pokušali da ospore pregovarački tim štrajkačkog odbora. Na to je štrajkački odbor napustio sastanak, ali kasnije tog dana ponovio svoj poziv na ozbiljne pregovore.

Administracija firme je koristila vanzakonske mere sa ciljem ometanja štrajka. Sprečili su slobodno kretanje predstavnika sindikata, i pokušali da nateraju pojedine radnike da daju pismene izjave o štrajku. Ove mere nemaju nikakvu pravnu osnovu i susrele su se sa otporom sindikata. Štrajkački odbor je posavetovao svoje kolege da ne potpisuju nikakve izjave bez savetovanja sa svojim sindikalnim predstavnikom. Ovaj slučaj je prijavljen inspekciji rada od strane Samostalnog sindikata metalaca Srbije, koji je podneo zahtev za vanredni inspekcijski nadzor.

Borba Samostalnog sindikata metalaca Srbije – Yura Corporation – ogranak Leskovac predstavlja važan trenutak za radnike u Srbiji i zaposlene u autoindustriji na periferiji ekonomije Evropske unije. Posebno naglašavamo borbu protiv kažnjeničke politike bonusa, koja je normalizovana čak i van granica Srbije.

Pozivamo vas da podržite štrajk, zahteve i borbu u pogonu Samostalnog sindikata metalaca Srbije u Jura korporaciji.

Još malo o kažnjeničkoj politici bonusa…

Trenutna politika bonusa u Juri podrazumeva da je svim radnicima osnavna zarada minimalna cena rada, a zatim dobijaju mesečni bonus na prisutnost, koji je doziran u rapsonu od 5% (gubi se sa 3 dana bolovanja, odsustva i sl) do 10% (apsolutna prisutnost – ni minut izostanka), funkcionalni bonus (koji je određen u apsolutnom iznosu, 2.500 din, čija ideja je bila da bude vezan za težinu radne pozicije, jer Jura ne zna za sistematizaciju radnih mesta, koji je sada manje više ujednačen, ali koji se dobija samo uz apsolutnu prisutnost, ali i koji se ne daje radnicima na određeno), kao i tromosečni bonus (3%) i šestomesečni bonus (3%) za apsolutnu prisutnost. To u praksi znači da sa jednim minutom kašnjenja radnik pada na minimalac plus eventuialno manji deo mesečnog bonusa na prisutnost. Konačno, postoji tzv. letnji bonus koji se daje jednom godišnje po posebnoj odluci (radnici za ovu godinu očekuju da je pun iznos 30.000 dinara ali nemaju još uvek odluku) i koji se kolokvijalno naziva regresom, a koji se takođe određuje i dodeljuje ili ne prema prisutnosti.

U praksi, ovlašćenja lidera su takva da može da manipuliše dodelom bonusa, pre svega kroz ‘pravdanje’ radnih subota. Ovo znači da lideri imaju ogromnu moć nad radnicima, da vrše mobing, jer oni su ti koji u praksi odlučuju da li će neko imati bonus na apsolutnu prisutnost. Samim tim, podstiče se negativna selekcija i pozicije lidera postaju izuzetno privlačne za pojedince kojima su karakterne crte takve da žude za pozicijama moći i koji uživaju u šikaniranju drugih ljudi. Suštinski, svakom bi moglo da se nađe nešto da mu se skinu bonusi za apsolutnu prisutnost.

Naš zahtev je da se u potpunosti ukine politika eliminacionih bonusa. Predlažemo model po kome bi se tromesečni i šestomesečni bonus prelil u osnovnu zaradu, dok bi se mesečni i funkcionalni prelili u stimulaciju po satu prisutnosti, koja se, dakle, obračunava proporcionalno broju sati. Letnji bonus bi se delom prelio u regres sa postojećom praksom godišnjeg isplaćivanja tokom leta, a delom u stimulaciju po satu prisutnosti.